О књизи: 2016 / „...Уопштено говорећи, ствар се завршила тешком тучом, а Даги се одвукао кући у веома жалосном стању? (новац је, међутим, остао нетакнут). Али сломљена обрва која крвари, извијен нос, ишчашено раме... Стењајући и стењајући, Доуггие се попео на кревет и дао одушка стењању, псовкама и притужбама на живот, залепршала је Царрие према њему. У њеним длановима, као чаролијом, шоља необичног пића, мирисала је на биље и помало омамила ум. Даги се спремао да протестује, али Кери је нежно погледала својим зеленим очима, ништа мање нежно га зграбила за косу, а када су се његова уста отворила у тихи врисак, непоколебљивом руком је улила неколико капи сумњивог пића у његово грло. „Ово ће помоћи“, прошапутала је док је Доуггие лебдео у пријатној несвести. Као да је са стране посматрао како му, лаганим, неухватљивим покретом, Царрие исправља раме, како га танким прстима милује по носу, а он се исправља под њеним додиром, како жена додирује својом изрезану обрву. усне, а рана зацели, као да ово није додир обичне жене, ах...ах...Свети Патрик!…»